Hvala i Vama Djordje Vukadinovicu

pozdrav iz Bara

"Pravi svetitelj ce ostati svetitelj i na kraljevskom dvoru i u POLITICKOJ ARENI.
Bas kao sto se gresiti moze i u Hilendaru"

Da je malo više Crnogoraca čulo besedu, možda ne bi bilo toliko Dukljana

Kao što vidim g-din Đorđe Vukadinović se pridružuje
ljudima kao što su Velja Pavlović i Aleksandar Gajšek
koji predano rade na približavanju Božanskog i svetosavskog modernom Srbinu! U tom smislu i u duhu
njegove svetosavske besede, bilo bi dobro da kao urednik NSPM, a u rubrici "Prenosimo" da da, ako je moguće, snimak emisija urađenih od strane g-dina Velje Pavlovića o dva manastira (jedan, muški, u Kaliforniji, a drugi, ženski, u Arizoni) Srpske pravoslavne crkve u Americi, čiji su svi monasi pravoslavni američki anglosaksonci! Znate, i to može biti (pozitivna) propaganda našeg naroda prema Americi i Amerikancima, a može biti i (tiha) opomena nama Srbima, da smo se previše odvojili od Boga! Kao što ovde na sajtu NSPM-a (o "Peščaniku" i inim "novinama" da ne govorimo!) imamo prave autorasističke harange "drugosrbijanaca" (a pitamo se: "Odakle su ti ljudi?"), tako su jednom od tih emisija naše pravoslavne monahinje, anglosaksonskog porekla, pripovedale kako su ih neki Srbi vređali sa tvrdnjama da "one nikada ne mogu da postanu pravoslavne, jer to mogu samo Grci, slovemski narodi i Rumuni"! A videla se iskrena vera tih žena (i muškaraca!), koja je svedočila da su: "U Hristu svi jedno! Nema roba, ni slobodnjaka! Nema Grka, ni Jevrejina! nema gospodara, ni sluge!" Jer, sa Svetim savom i pravoslavljem prestali smo da budemo pleme, a postali smo narod i nacija! Zato smo i bili privlačni za druge! Zato smo
"velikimali narod", kao što reče prof. Stojanović!
Ali mnogi zaboravljaju da zasluge pravoslavlja za to!
Zato je tu g-din Vukadinović da nas podseti, zato su tu i drugi ljudi da nas podsete! Hvala im!

Kontraverzan tekst gospodine Vukadinovicu. Mislim da vam je vise bio cilj da izvucete odmah neku -tendencioznu- repliku od omiljenih "drugosrbijanskih" kolumnista, nego da ukazete na ocigledan i neophodan duhovni preporod srpskog drustva.

Ne svidja mi se vase primordijalno tumacenje srpske nacije i nacionalizma kroz svetosavsko/kosovski mit. No ono sto meni narocito pada u oko je ovo koriscenje trenutka svetosavskog praznika kako bi se ukazalo na potrebi jedinstva Srba u borbi protiv nemani zvane EU?!?!

E pa izvinite ja spadam u sasvim drugu grupaciju koja naciju posmatra kao moderan fenomen. SPC jeste znacajan cinilac srpske istorije ali svakako ne presudan. Medjutim ocigledno da postoji struja koja smatra drugacije, koji Srbiju vidi kao neku pravoslavnu (polu)teokratiju. Da li se iko zapitao kolike je to stete imalo kroz istoriju, kako smo ostali bez Srba muslimana ili Srba katolika, stvorene su nove nacije koje nikada do komunista nisu ni imale istoriju?

Svaki covek ima jednako pravo da se oseca Srbinom, neovisno o njegovom stavu prema veri, isto kao sto svako treba da ima pravo da sam shvati vrednosti Sv.Save, bez obzira na naciju, rasu ili veru. Ja jesam pravoslavac, ali sv.Savu posmatram kao iskljucivo veliku duhovnu licnost, to sto je igrom slucaja bio Srbin, treba da je pohvala, ali ne treba to nametati kao glavno svojstvo. Mislim da i Sveti Sava nije u svoje vreme znao sta znaci rec nacija. Posao svestenika, rece veliki Luter je da propoveda veru medju ljudima a ne da se bavi politikom. Sveti Sava, pa i pokojni patrijarh Pavle zivi su primer takvih ljudi.

Kao sto cesto govorim na portalima i u javnom zivotu, ne slazem se sa vama 95 odsto, ali ovde je to 100 odsto!

ovo je deklaracija koja treba da se usvoji u srpskom parlamentu a ne deklaracija protiv srpskog naroda kao genocidnom narodu koju predlaže tadić.

Nema šta, kapa dole.
Beseda za ponos.

Divna beseda gospodine Vukadinoviću, dostojna pravoslavnog srbina.Za mene ne postoje dve Srbije.Ja pripadam onoj Srbiji kojoj su pripadali i svi moji preci. Zna se šta je zajedničko srbima XX,XIX,XVIII, XVII,XVI,XV,XIV,XIII i XII veka - pravoslavno Hrišćanstvo.Sve drugo su prazne, bezvredne priče.A ovi ''moderni'' srbi neka se vrate samo dve generacije unazad pa će im valjda sve biti jasno (topla voda je davno otkrivena, a o Americi da i ne govorimo).Sveti Savo moli Boga za nas grešne!

Poštovani gospodine Đorđe Vukadinović, dobar čovjek i čestit Srbin! Ne dopustite da vas pokušaj "anatemisanja" ponekog univerzaliste, generaliste ili internacionaliste i konzumenta globalističkog B92, a možda i Politikinog europejca, zbune tvrdnjama kako je naš srpsko pravoslavni Sveti Sava mogao da potekne i od neke druge nacije i vjere. Niko ne može da potiće od nekog drugog, nego od onog od koga potekao. Kod tih ljudi, logično rezonovanje i nije njihova jaća strana. Zato se služe zamjenama teza a zaokružuju absurditetima, tako dugo, dok Srbiju ne preimenuju u Absurdistan. Njima svima smetaju manje nacisti, nego nacionalisti. A da se u završnom dokumentu ondašnje Evropske zajednice govori o zajednici nacija, nije ni malo slučajno. Jer narod je zajednica ljudi koja istorijski prethodi formiranji nacije. U Srbiji narod i "elita" pripadaju jednoj istoj naciji. Ali ne i narodu. Da su dio naroda i jedan od nas, osjećali bi se uvređeni da ih se ubraja u nekakve elite. Naprotiv, za njih je elita "titula". U svim indoevropskim jezicima riječ nacija (Lat. natio) izgovara se slično, osim nacionalnosti u Evropi koje ne pripadaju indoevropskoj jezičnoj porodici: Estonci, letonci, Mađari, Baski. U svim varijantama iz porodice indoevropskih jezika, u koju spadaju i svi slavenski jezici, pojam nacije ima isti smisao. Samo u petooktobarskoj Srbiji od novopećenih super "demokrata" pojam nacija i nacionalist - kakvih zapadna Evropa prepuna - u Srbiji malte ne kažnjivo deklarisati se nacija / nacionalist. Ali narod / narodnjak može. Sa druge strane, posebno u baltičkim zemljama, pre svega u Estoniji i Letoniji, nacisti i javni obožavatelji rahmetli Hitlera uživaju visoku konjunkturu i od Brisela tolerisani. Iako pre jedne godine UN osudile jednom rezolucijom neonacističke pojave u tim zemljama. No, Brisel ostaje "hladan". Dok se političarima u Beogradu, zna se kojim, naježi koža već kod na...., iako neko možda i nije htjeo da izgovori nacija ili naciolist. nego na, za NATO.

Srbi češće kažu Hrist, a hrvati češće kažu Isus. A Hrvati kažu "Bog i Hrvati". Tako nemate šta da nam zuamjerate.

a kroѕ matiju sveti Sava je rekao

Nek je prokleta ѕemlja u kojoj su
paščad puštena, a kamenje sbezano.

Sad je baš tako

Za DHSS-ovca;
Vi gospodine između ostalog kažete: " Posao svestenika , rece veliki Luter ,je da propoveda
veru medju ljudima , a ne da se bavi politikom ".
Pa veću zabludu izrijekom izložiti , nije ni
moguće .
Osim Luteranaca , sve ostale protestantske
denominacije ( 20 episkopalnih i 14 neklasifikovanih ) smatraju , da je od 95 Luterovih
Teza zakucanih na vrata crkve " Svih Svetih " u
Vitenbergu , 90 političkih , 1 trgovačko-finansijska ,a samo 4 , religiozne .
Kao što je Anglikanska Crkva ( neki je smatraju
protestantskom , ali sa katoličkom " rite " ),
oformljena da bi engleski Kralj mogao da se razvede,
što mu Papa nije dozvoljavao , pa ponovo oženi za
Anu Bolen , tako je Reformacija Martina Lutera ,
započela zbog - " Guldena i Cekina " .
Papa Leo 10. , ovlastio je Johana Tecela da prodaje
" indulgencije " u crkvama Vitenberga i okoline .
Jedan od uslova za sticanje " indulgencije "
( razrešenja od svih grijeha , čak i onih koji će
tek da budu počinjeni ), bio je da se ponudi novac
za izgradnju crkve Svetog Petra u Rimu ( ona je
građena vijekovima ). Više novca - više oprosta .
Malo ko od tadašnjih Njemaca (u 1.polovini 16.vijeka)
je znao da čita , a oni u prvim redovima ispred
crkvenih vrata , koji su , mrdajući usnama sricali,
shvatili su osnovno : odoše naše pare u Rim .
I to ispričali ostalima .
Ima nekih malih sličnosti , i velikih razlika
između učenja Srpske Pravoslavne Crkve , i reformističkih crkava u 16 .vijeku . SPC je protiv
" indulgencija " uopšte ( što je u sklopu protivljenju smiješnog nametanja o " nepogrešivosti "
Pape ), i uči nas , da svaki čovjek ima zadatak
da svojim životom , vjerom , i dobrim djelima
uzrasta duhovno do mjere i visine svoga Tvorca .
Time SPC prihvata nepobitnu istinu , da je svako
ljudsko biće onakvo kakvo je , a da tokom života
mora da se trudi da postane bolji čovjek ,koji je
u stanju da preuzme odgovornost za svoje postupke .
Reformističke Crkve međutim , uče svoju pastvu

građena vijekovima )

Gospodine Vukadinovicu, hvala Vam na ovoj besedi samo bih dopunila da se mnoge imeprije tope, nestaju jer je tako na zemlji. Mi smo zahvalni sto imamo naseg Svetog Savu koji je nasa svetlost za sva vremena;

Na Savindan me mnogo obradovala beseda Đorđa Vukadinovića.Volela bih da lepotom ne uznemiri one koji ne mogu da shvate veličinu Svetog Save pa u novinama i televiziji omalovažavaju rečima da obeležavamo praznik.Izvanrednom besedom slavimo.Hvala Đorđu.

Hvala dragom Đorđu na divnoj besedi! Takva je beseda trebalo da odzvanja večeras, na Savindan u srpskim domovima u Otadžbini i rasejanju sa Svetosavske akademije iz Beograda, umesto politkomovskog referata ministra prosvete! Na Savin dan je i predsednik Srbije govorio o holokaustu kome su se Srbi, i sami žrtve pogroma, odupreli kao malo koji drugi narod spašavajući svoje komšije Jevreje koliko god su mogli. Ali je predsednik govorio opominjući i upozoravajući, govorio je tako da bi neko neobavešten slušajući ga pomislio da su Srbi skrivili bar neki deo holokausta! Braćo Srbi, prepoznajmo poruku našeg oca svetog Save, ostanimo svoji i jedinstveni. Ima u Srbiji još mnogo ljudi koji misle i govore kao Đorđe, ljudi koji iskreno vole svoj narod i Srbiju. Neka da Bog i sveti Sava da se prepoznaju, udruže i povedu ovaj namučeni narod pravim putem u budućnost opstanka i napretka umesto u provaliju nestanka! I Đorđe, i Antonić, i momci iѕ Srpskih Dveri, i mogi drugi! Srbija duha i srca, Srbija istine i pravde, Srbija svetog Save biće uz vas! Za vaskrs srpskog naroda, za njegov istinski napredak u porodici slobodnih i ravnopravnih naroda,za krst časni i slobodu zlatnu!

Američki ekonomist, autor i (geo)politički analitičar Frederick William Engdahl je u intervjuu James Corbettu (intervjuu možete downloadati sa www.corbettreport.com/mp3/2010-01-21%20William%20Engdahl.mp3) govorio o nadolazećim epohalnim promjenama i kraju tzv. "američkog stoljeća", kako on naziva američku imperiju. Po g. Engdahlu politička, ekonomska a onda i vojna moć se seli na Istok. tj. tamo gdje se nalazi kontrola Euroazije. A tamo se nalaze Kina, Rusija i Indija (3 od zemalja tzv. grupe BRIC - Brazil, Rusija, Indija, Kina). G. Engdahl kaže da živimo u vrlo zanimljivim vremenima i da se ove epohalne promjene kojima upravo svjedočimo događaju jednom u tisuću godina.

Davor (Osijek)

Nadasve produhovljeno i prijemčljivo vaskolikom srpskom uhu,sto kazu kod nas u bosni,AFERIM g.Đorđe,s ovom besjedom popeli ste se stepenicu više u Vašoj i onako zavidnoj karijeri...

"Čini se da ni danas nismo dalje odmakli od Savinim životom i delom uobličene mudrosti da smo „Istok Zapadu i Zapad Istoku“, a opet izgleda kao da tu misao i u njoj sadržanu sudbinu još uvek nismo dovoljno razumeli."
Gospodine Vukadinoviću, smisao komentara pod brojem 32 jeste da Sveti Sava nikada nije mislio "Istok Zapadu i Zapad Istoku" Taj se tekst pojavio prije stanovitog broja godina i sasvim je očito današnja misao. Ja razumem da se to povlači po jeftinim koje kavim pisanijama ali Vaše pisanje ima težinu. Biće to potvrda mnogima da je to nesuvislo pripisivanje Svetom Savi misli koje on nije mogao misliti niti zapisivati, istinito.
Stoga Vas molim da se na ovaj komentar oglasite.

Poštovani gospodine "topovi". Hvala na umesnoj primedbi i ljubaznom pozivu da odgovorim. Nažalost, nisam odmah video Vaš komentar, a i zaista često nisam u mogućnosti da odgovaram na sve komentare koji to zaslužuju, niti da zahvalim na svim - nadam se - bar delimično zasluženim pohvalama. Elem, što se tiče konkretne stvari, vi ste delimično u pravu. Postoje i kruže ta "slova", odnosno "poslanice" Svetog save i često se brkaju, tj. smatraju za njegove autentične misli i spise. S tim što ja ne mislim da je u pitanju nikakva "podvala", niti "falsifikat" (kao što, na primer, to kažu Ivan Čolović i Ljubiša Rajić), nego sasvim legitimna umetnička forma. (Zamislite kada bi, na primer, neko za falsifikat optužio Margarit Jursenar ("Hadrijanovi memoari") ili Milorada Pavića ("Hazarski rečnik"), ili Aleksandra Dimu i Štefana Cvajga zbog njihovih para-istorijskih romana?!) I to očigledno vrlo uspela forma, s obzirom na način i brzinu sa kojom se primila i raširila. Meni je, kao što vidite, to poznata stvar i, ako sada ponovo pročitate taj deo moje besede, videćete da ja, zapravo, nigde i ne kažem da su to Savine reči, nego govorim o "Savinim životom i delom uobličenoj mudrosti". I to je poenta. Na osnovu onoga što Sava JESTE govorio i napisao i kako je živeo i delovao, meni se čini da te reči dobro izražavaju njegov duhovni i politički kredo. (Kao što, na primer, Heraklit nije rekao "panta rei", ili Makijaveli da "cilj opravdava sredstvo", a opet te formulacije prilično dobro izražavaju suštinu njihovih učenja.) Nadam se da smo se sada razumeli? Naravno da "istok" i "zapad" danas ne znače isto što i vreme Svetog Save, ali mislim da neke strukturne sličnosti ipak postoje i da se i danas može dosta naučiti iz načina na koji se Sava postavljao i ponašao u tom kontekstu. Vama u svakom slučaju veliko hvala na komentaru i prilici da pojasnim ovu stvar. Naime, vrlo je važno da se iz tačnog uvida da to nisu Savine reči automatski ne ignoriše ili odbaci i ono što bi mogla biti, važna suština.

G. "topovi", o kakvom se to pismu Irineju radi?! Je li to neka mistifikacija slična Medićevim apokrifima o jezičkim zaveštanjima? Nigde nisam uspeo to da nađem.

Zahvaljujem na odgovoru. Sad mi je tek jasno šta je hteo da kaže jedan zbunjeni rodoverac na nekoj drugoj temi o tome šta je Sveti Sava mislio o "našoj staroj veri". I kuku i lele.
Uzgred, gotovo nikoga nisam mogao da razuverim da Medićeve mistifikacije o Nemanjinim razmišljanjima o jeziku nemaju sa ovim nikakve veze. "Šta ima veze što nije on to napisao, sigurno je tako mislio", najčešće je glasio odgovor. Inače, projektovanje naših ideja u Srednji vek jeste jedna od najvećih zabluda naše nacionalne misli.
Ipak, mislim da je Vukadinović daleko od te naivne greške. Ovaj tekst je na nivou mnogo višem nego što bih ja to očekivao od čoveka koji se ipak bavi političkom mišlju.